Da vam kažem nešto o blogovima i sponzorisanim tekstovima

Da li blogeri imaju pravo na sponzorisane tekstove je pitanje koje se provlači kroz blogosveru. Posebno od kada je postalo moguće živeti od toga. Blogovanje u Srbiji je startovalo 2003-2004. godine ali je pravi bum doživelo 2009. Kada sam i ja krenuo sa pisanjem.

U tekstu ,,Ovakav odgovor nisam očekivao – Sponzorisani tekstovi“ pisao sam o interesantnom pogledu određene kompanije (čiji je glavno tržite online svet) na sponzorisane tekstove. Dok se u ovom fokusiram na utiske koje sam stekao o tome šta blogeri misle i kako se dele po pitanju sponzorisanih tekstova. Postalo je pravilo da kada se pokrene priča o sponzorisanim tekstovima, ili se pojednini tekstovi označe kao sponzorisani, da dolazi do osuđivanja tog bloga.

Pravo pitanje je zašto?

Sponzorisani tekstovi, blogovanje, SrbijaDa li je u pitanju nerazumevanje pojma sponzorisanih tekstova? Ili zbog neverice u takve tekstove, u kojima se navodno kao po pravilu nalaze samo pozitivno, nerealne stvari. A, može biti i jedan vid ljubomore, zavisti. Opet u Srbiji, na Balkanu zarađivati dodatno samo pisanjem, u ovoj opštoj besparici? Pa bode to oči, kod nekih ljudi.

Pitanje koje bih ja postavio je, zašto ne bih pisao sponzorisane tekstove? Da li je to greh zaraditi i pritom pomoći ljudima? Ne vidim gde je i u čemu problem. Ja sam napisao dva teksta, za dve firme koje me nisu aganžovale, jednostavno sam bio prezadovoljan njihovom uslugom i zbog toga sam pisanjem o njima zapravo pomogao mojim čitaocima. I sada je uredu dok nije plaćen. Ali ako jeste, onda više nisi bloger, čovek, prodaješ se i tako dalje.

Da li je loše ako napišem tekst o piceriji koja pritom ima stvarno dobre proizvode i želi da putem bloga to predstavi? Recimo uvela je neke nove usluge tipa poručivanje hrane putem telefona ili društvenih mreža. Mislim da u ovoj situaciji svi dobijaju. Bloger, picerija ali i čitaoci koji dobijaju određenu informaciju, koja je korisna za njih. Dakle nije u pitanju samo reklamiranje dotične firme već se pruža informacija o pogodnostima koje ta firma nudi krajnjim korisnicima.

Verujem da bloger treba biti iskren i otvoren. Da sagleda obe strane, dobru i lošu, da tako predstavi proizvod. Da bude objektivan i realan. Treba se voditi krilaticom: ,,Ne radi drugima ono što ne bi sebi“. Ako je neko platio tekst ne znači da je zahtevao da se iznesu isključivo pozitivne osobine. Blogeru je plaćeno da predstavi proizvod takav kakav jeste sa svim prednostima i manama.Kada bih pisao takav tekst morao bi da bude u skladu sa mojim razmišljanjima i životnim pravcem. Da se uklapa sa onim što se nalazi na mom blogu i da ne odstupa od toga.
A i kada bih pisao samo hvalospeve blog bi izgubio na verodostojnost i tu bi se blog karijera završila.

Skoro sam pročitao jedan zanimljiv tekst profesora Varagića: ,,Zašto bi trebalo da verujete sponzorisanim tekstovima na blogovima?“ u kome se jasno govori o razlici recimo tv reklama koje sve pokušavaju da prikažu bajno i sajno i sponzorisanih tekstova na blogovima. Blogeri koji su godinama radili i sticali svoj ugled neće tek tako baciti sve u vodu. Ugled odnosno obraz je jedina vrednost, jedina valuta koja treba da mu bude bitna. Kada je jednom izgubi ona se posle teško može vratiti. U svakom slučaju preporučujem vam da pročitate ovaj tekst.

Verujem da ,,googlanjem“ možete naći još dosta tekstova na ovu temu, pročitao sam ih par. Ali sam imao potrebu, da podelim sa vama moja razmišljanja o ovoj temi.

Svakako inspiracija je bio tekst ,,Sponzorisani tekstovi na blogu: iskustva, saveti, dileme“ koji me je podstakao na razmišljanja o tome zašto i kako.

Poželjno je ostaviti komentar na kako vi gledate na celu ovu priču oko podele, da li treba pisati ili ne sponzorisane tekstove. Zašto uopšte dolazi do tako burnih reakcija pojedinih čitalaca ali i blogera. I da li je to slučaj samo na našim prostorima ili tih podela ima i u svetu?

Ostanite još malo i pročitajte: