Da vam kažem nešto o blogovima i sponzorisanim tekstovima

Da li blogeri imaju pravo na sponzorisane tekstove je pitanje koje se provlači kroz blogosveru. Posebno od kada je postalo moguće živeti od toga. Blogovanje u Srbiji je startovalo 2003-2004. godine ali je pravi bum doživelo 2009. Kada sam i ja krenuo sa pisanjem.

U tekstu ,,Ovakav odgovor nisam očekivao – Sponzorisani tekstovi“ pisao sam o interesantnom pogledu određene kompanije (čiji je glavno tržite online svet) na sponzorisane tekstove. Dok se u ovom fokusiram na utiske koje sam stekao o tome šta blogeri misle i kako se dele po pitanju sponzorisanih tekstova. Postalo je pravilo da kada se pokrene priča o sponzorisanim tekstovima, ili se pojednini tekstovi označe kao sponzorisani, da dolazi do osuđivanja tog bloga.

Pravo pitanje je zašto?

Sponzorisani tekstovi, blogovanje, SrbijaDa li je u pitanju nerazumevanje pojma sponzorisanih tekstova? Ili zbog neverice u takve tekstove, u kojima se navodno kao po pravilu nalaze samo pozitivno, nerealne stvari. A, može biti i jedan vid ljubomore, zavisti. Opet u Srbiji, na Balkanu zarađivati dodatno samo pisanjem, u ovoj opštoj besparici? Pa bode to oči, kod nekih ljudi.

Pitanje koje bih ja postavio je, zašto ne bih pisao sponzorisane tekstove? Da li je to greh zaraditi i pritom pomoći ljudima? Ne vidim gde je i u čemu problem. Ja sam napisao dva teksta, za dve firme koje me nisu aganžovale, jednostavno sam bio prezadovoljan njihovom uslugom i zbog toga sam pisanjem o njima zapravo pomogao mojim čitaocima. I sada je uredu dok nije plaćen. Ali ako jeste, onda više nisi bloger, čovek, prodaješ se i tako dalje.

Da li je loše ako napišem tekst o piceriji koja pritom ima stvarno dobre proizvode i želi da putem bloga to predstavi? Recimo uvela je neke nove usluge tipa poručivanje hrane putem telefona ili društvenih mreža. Mislim da u ovoj situaciji svi dobijaju. Bloger, picerija ali i čitaoci koji dobijaju određenu informaciju, koja je korisna za njih. Dakle nije u pitanju samo reklamiranje dotične firme već se pruža informacija o pogodnostima koje ta firma nudi krajnjim korisnicima.

Verujem da bloger treba biti iskren i otvoren. Da sagleda obe strane, dobru i lošu, da tako predstavi proizvod. Da bude objektivan i realan. Treba se voditi krilaticom: ,,Ne radi drugima ono što ne bi sebi“. Ako je neko platio tekst ne znači da je zahtevao da se iznesu isključivo pozitivne osobine. Blogeru je plaćeno da predstavi proizvod takav kakav jeste sa svim prednostima i manama.Kada bih pisao takav tekst morao bi da bude u skladu sa mojim razmišljanjima i životnim pravcem. Da se uklapa sa onim što se nalazi na mom blogu i da ne odstupa od toga.
A i kada bih pisao samo hvalospeve blog bi izgubio na verodostojnost i tu bi se blog karijera završila.

Skoro sam pročitao jedan zanimljiv tekst profesora Varagića: ,,Zašto bi trebalo da verujete sponzorisanim tekstovima na blogovima?“ u kome se jasno govori o razlici recimo tv reklama koje sve pokušavaju da prikažu bajno i sajno i sponzorisanih tekstova na blogovima. Blogeri koji su godinama radili i sticali svoj ugled neće tek tako baciti sve u vodu. Ugled odnosno obraz je jedina vrednost, jedina valuta koja treba da mu bude bitna. Kada je jednom izgubi ona se posle teško može vratiti. U svakom slučaju preporučujem vam da pročitate ovaj tekst.

Verujem da ,,googlanjem” možete naći još dosta tekstova na ovu temu, pročitao sam ih par. Ali sam imao potrebu, da podelim sa vama moja razmišljanja o ovoj temi.

Svakako inspiracija je bio tekst ,,Sponzorisani tekstovi na blogu: iskustva, saveti, dileme“ koji me je podstakao na razmišljanja o tome zašto i kako.

Poželjno je ostaviti komentar na kako vi gledate na celu ovu priču oko podele, da li treba pisati ili ne sponzorisane tekstove. Zašto uopšte dolazi do tako burnih reakcija pojedinih čitalaca ali i blogera. I da li je to slučaj samo na našim prostorima ili tih podela ima i u svetu?

Ostanite još malo i pročitajte:

  • Ni ja ne vidim šta je tu loše u pisanju promo tekstova? Izneseš svoje viđenje, dobre i loše strane, pomogneš ljudima u odluci da li da kupe ili ne, pomogneš firmi koja je platila tekst, i pomogneš svom budžetu. Ja do sada nikad nisam imao problema, evo koliko već puta sam ostvario uspešnu saradnju i svi bili zadovoljni. Pozitivni komentari od strane čitalaca, a i od strane firme koja se reklamirala. Opet, što si dotakao u trećem pasusu, možda ljudima smeta kada neko zaradi dodatno novac na “lak” način. Naravno, nije lak, znamo šta je potrebno sve da bi došao do pozicije kada ti mozes naplatiti tekst. Ne vidim zašto bi blog pao u black listu nekog posetioca samo zato što autor piše promo tekstove. Ne piše samo njih, uvek je tu onaj glavni sadržaj što čini blog uspešnim, zanimljivim itd. Eto, neko moje mišljenje.

  • Darko Tadić

    Pisanje na blogu je javna stvar, čak i ako pišeš običan dnevnik ili pesme i priče za svoje prijatelje i rodbinu. Ne postoji nikakva suštinska razlika između pisanja na blogu i pisanja za dnevne novine, na primer, ili za neku reklamnu agenciju, čim se to radi preko masovnih medija, kao što je i blog. Svi su novinari propagandisti, manje ili više. prema tome, svaka rasprava na ovu temu je besmislena. Ako ne promovišeš neku firmu, onda promovišeš sebe, svoje pisanje, svoje ideje o nekome ili nečemu, svoj stav, itd.itd. Čak i ne moraš da budeš plaćen za to. Zato sedi i piši, šta te briga. Kome se ne sviđa ne mora da čita. Zar ne?

  • @saznajnovo:disqus upravo je to ono o čemu sam govorio. Glavni sadržaj čini blog onakvim kakvim jeste, sponzorisani tekst ne može uticati na kvalitet bloga.
    @Darko Tadić. Hvala na ovom odličnom komentaru, upotpunjuje moj tekst. Izgleda da su kritičari sponzorisanih tekstova ljudi koji baš i ne shvataju tu tematiku.

  • Xm, prosto ne znam šta reći… Činjenica da postoji ljubomora, je tačna. Odatle potiče “I sada je uredu dok nije plaćen. Ali ako jeste, onda više nisi bloger, čovek, prodaješ se i tako dalje.” To je čista ljubomora. Napisao sam tekst o tome. Time uvideo koliko je zavist uzela maha. Ako si ti uspeo, a on nije, ti se odmah prodaješ i to je to! Nije vredno pažnje – od takvih ljudi nemaš ništa pozitivno, samo mogu nogu, da ti postave u odredjenom trenutku!. Dobar deo je u tome, što ne poznaju tematiku, a opet im je teško da se upoznaju sa istom – lenjost. Ustvari takvi stavovi dolaze od lenjih ljudi. I na kraju sve je jasno.

  • GlobalEd

    Zavisi od bloga i od blogera. Ako radis kulinarske recepte i svuda stavljas vegetu jer ti podravka placa, necu ti verovati. Mozda je bolje samo posoliti ali ti to neces reci jer ne smes.

    Ako si auto bloger i dobijas pare od Fijata, cak i kad si objektivan necu ti potpuno verovati jer znam da oni ne daju pare da ih neko objektivno prikazuje vec reklamira.

    Itd itd

    Kad moze? Ako si auto bloger a sponzorise te Adidas jer te cita slicna ciljna grupa. Ako si kulinarski bloger a sponzorise te proizvodjac namestaja. Znaci kada sponzori nisu iz oblasti iz koje pises a radis uporedjivanja, prikaze, opise, kritike.

    Dejan

    PS. Moze i iz iste oblasti ali kad se ne radi o konkretnom proizvodu ili usluzi. Recimo turisticka agencija te sponzorise da pises o destinacijama koje oni rade. Ako ne pises o konkretnoj usluzi te agencije, to mi je ok. I slicno.

  • @GlobalEd:disqus hvala na ovom interesantnom komentaru. U suštini se slažemo, bitno je biti objektivan.

  • @GlobalEd hvala na ovom interesantnom komentaru. U suštini se slažemo, bitno je biti objektivan.

    @Vladan bravo. Upravo je to problem, lenjost i manjak želje za upoznavanjem sa tematikom ali sa velikom potrebom za pažnjom. Dobitna kombinacija za dotične.