Ubuntu filozofija – Način života koji inspiriše #BudiUbuntu

[symple_box color=“gray“ fade_in=“true“ float=“center“ text_align=“left“ width=““]
U predhodnom tekstu sam pisao uglavnom o Ubuntu OS-u. Sada ću se osvrnuti na Ubuntu filozofiju kao način života. Budite u toku, na društvenim mrežama pratite hastag #BudiUbuntu.
[/symple_box]

Živimo u vremenu kada su moralne vrednosti toliko deformisane da im preti potpuno nestajanje. A društvo bez osnovnih moralni vrednosti je društvo bez budućnosti. Nažalost zadnjih dvadeset godina su ostavile trag na ovim prostorima. Težak život, neizvesna sutrašnjica, su uticale loše na ljude tako da se moralni kompas malo izgubio.

Ali ne samo kod nas, to se da videti širom sveta, svakog dana, svuda. Realan problem sa kojim se součavaju sve nacije sveta pa i naša. Možda je došlo vreme da malo zastanemo i pogledamo unazad, da se setimo nekih stvari koje smo zaboravili. Da se setimo naših predaka i vrednosti koje su nekada oni cenili.

Možete imati mnoga svetska bogatstva i možete predstavljati određeni autoritet, ali ako nemate ubuntu, ne predstavljate mnogo. – Desmond Mpilo Tutu

Ubuntu – Biti human je biti čovek.

Dakle Ubuntu je Afrička reč univerzalnog koncepta. Njeno značenje u suštini govori da ne možeš biti čovek bez čoveka: ,,Ja sam ono što jesam zato što smo svi to isto„. Ubuntu vezuju za Afriku ali defintivno bi trebalo razmisliti o tome da ona postane globalna reč, reč koju će ceo svet koristiti i kojom će se voditi. Ubuntu je i više od reči, ubuntu je gledati na druge ne samo na sebe. Ubuntu znači da ne treba otimati nego  deliti, ne takmičiti se nego sarađivati, ne eksploatisati već čuvati, ne strahu da ljubavi. Ubuntu filozofija predstavlja svet u ogledalu, bolji svet koji sami možemo stvoriti.

Odličan primer kako pojedinac može učiniti nešto za većinu.
Fondacija Nelson Mandela – Nelson Mandela je dao trećinu svoje palate fondaciji kako bi pomogao siromašnoj deci.

U ova ,moderna“ i ,,napredna“ vremena previše se gleda na državu, državno rukovodstvo kao magičan štapić koje će nam rešiti sve probleme. Ali ne neće, dok jedni drugima ne budemo pomagali, dok se budemo vodili rečenicom: ,,da komšiji crkne krava“, neće nam biti bolje.
U Africi ovako objašnjavaju Ubuntu: ,,Tvoj bol je moj bol, moje bogastvo je tvoje bogastvo, tvoje spasenje je moje spasenje“.
Govori se o tome da pojedinac biva povezan sa zajednicom tako da ga lični identitet definiše onako kako pomaže zajednici, okruženju.

Osoba koja poseduje ima Ubuntu u sebi je otvorena i dostupna drugima, uvažava i poštuje druge, ne oseća se ugroženo od strane ostalih, predaje svoje prednosti i veštine, većini.

Ubuntu kao faktor mira

Iz predhodnog se da zaključiti da je Ubuntu filozofija humana, miroljubiva te da bi bila ozbiljan, čvrst temelj u izgradnji boljeg sveta. Sveta bez ratova, mržnje, rasizma, pohlepe. Svet u kome će se ceniti prave demokratske vrednosti, svet socijalne pravde u kome će se poštovati ljudsko dostojanstvo.

Kada čovek ima mir sa samim sobom, on je u miru sa svojom porodicom. Kada je porodica u miru onda je u miru i selo. Kada je u selu mir onda će ga biti u celoj državi. Kada su sve države u miru onda će mir zavladati svetom. – Kineska poslovica

Poslovica nas uči da ako želimo dosegnuti svetski mir  (a ka kome teži svaka normalna, humana osoba), onda moramo krenuti od nas samih. Upravo nam to Ubuntu filozofija nudi, put ka svetskom miru kroz postizanje unutrašnjeg mira.

Ubuntu na Balkanu

Bilo interesantno videti da li je moguće primeniti Ubuntu filozofiju kod nas. Posebno zbog svega što se dogodilo. Postavlja se pitanje da li smo spremni da se pomažemo, doduše to se pokazalo kada su bile ove poplave. Ali da li mi možemo sa pravo da nosimo opisni pridev kao što je ,,ljudsko biće“. Da li se možemo mi ,,napredni“ ugledati na pojedina plemena iz Afrike i da na njihovom primeru naučimo šta je zapravo biti čovek? Pravoslavlje ima dodirnih tačaka sa Ubuntu filozofijom,  tako da postoji osnova na kojoj bi se gradilo bolje društvo, društvo budućnosti, ubuntu društvo.

A da postoji već takav način razmišljanja to se najbolje vidi kroz zajednice koje se okupljaju oko Ubuntu operativnog sistema, odnosno ne samo oko Ubuntu-a nego i oko cele Linux zajednice. Ta zajednica je najveća država na svetu, prostire se celom planetom.

Budi Ubuntu, pridruži se i ti!

Pridružite nam se tako što ćete pisati o Ubuntu OS-u ili o njegovim derivatima. Pišite o Ubuntu filozofiji, da li je ona primenjiva kod nas i koliko nam je bliska. Bilo bi dobro da u naslovu stavite hastag #BudiUbuntu ili da pod tim hastagom podelite tekst na društvenim mrežama.

Unapred se radujem vašim tekstovima a evo blogova koji su se pridružili #BudiUbuntu akciji:

Željko Popivoda:  Ubuntu – Ја сам оно што јесам зато што смо сви то исто! #BudiUbuntu;

Linog:  Ja sam ono što jesam zato što smo svi to isto #BudiUbuntu akcija;

Široke grudi i tesne cipele: Toša mali, al’ Ubuntu udoban;

Saznaj Novo: Ubuntu i njegova filozofija #BudiUbuntu;

Рачунари и програмирање: Зашто волим (к)убунту?

Displej.me: Ubuntu filozofija #BudiUbuntu

Ostanite još malo i pročitajte: