Slobodan softver je budućnost ka kojoj ceo svet malim ali sigurno ide. Profesor informatike Goran Jovišić sa kojim sa radio intervju ,,Slobodan softver u nastavi„, poslao mi je tekst o konverenciji o slobodnom softveru koja se održala po drugi put u Novom Sadu. U Srbiji svest o značaju slobodnog softvera nije dovoljno razvijena pa vas molim da ovaj tekst podelite sa vašim prijateljima.
Dana 30. januara 2016. godine sa početkom u 10 sati održana je jednodnevna akreditovana konferencija “Primena slobodnog softvera u obrazovanju“ koju organiziju Udruženje profesora informatike Srbije, iz Novog Sada uz podršku Centra za promociju nauke iz Beograda.
Druga ,po redu, Konferencija je održana u prostorijama Fakultet za amenadžment u Sremskim Karlovcima. U radu konferencije su učestvovali 102 nastavnika iz osnovnih i srednjih škola, univerzitetski profesori, predstavnici Ministarstva prosvete, nauke u tehnološkog razvoja kaoi gosti iz inostranstva putem video linka.
Upotreba slobodnog softvera u školama u Srbiji nije slučajna. Udruženje profesora informatike, Linux centar i druga udruženja pomažu pedagošku artikulaciju upotrebe slobodnog softvera u školama. Čast i zadovoljstvo nam je što je Centar za promociju nauke CPN prepoznao napore našeg udruženja i finansijski podržao projekat “Upoznajmo svet nauke uz slobodan softver“ u okviru javnog poziva za popularizaciju i promociju nauke u 2015 godini.
Slobodan softver nije samo tehnološki fenomen. On je rezultat koevolucije čovekovog delovanja, mišljenja, razvoja njegovog mozga, njegove sposobnosti komuniciranja i razmene znanja. Veliko interesovanje za softver na koje nailaze nastavnici nije slučajno. Takvo dinamično interesovanje je još jedan dokaz da je čovek simboličko komunikacijsko biće koje stvara simboličke sisteme, jezike, sisteme za razmenu i slobodu informacija, podataka, znanja.
Fakulteti, srednje i osnovne škole, programeri, roditelji, radoznali entuzijasti savremenih tehnologija stalno ispituju, traže, porede, kritikuju, uspevaju, ne uspevaju da u nekom programu otkriju ono što misle da je potrebno za realizaciju obrazovnih aktivnosti.
Učesnici konferencije su predstavili svoja istraživanja, borbe, metodološke uspehe i neuspehe, nedoumice, kobinovanje raznih softverskih paketa slobodnog i neslobodnog softvera da bi uočili razlike, olakšavajuće i otežavajuće okolnosti i da bi postavili pitanja sebi, kolegama, programerima štaje potrebno učiniti da bi softver imao svoju tehnološku, pedagošku i društvenu funkciju u nastavi.
Na osnovu javnog poziva za objavljivanje radova programskom odboru su pristigla 42 rada iz cele Srbije. Komisija je izabrala 29 rada koji su objavljeni u zborniku radova konferencije. Zbornik radova je prikaz radova koje su nastavnici predstavili na konferenciji. Oni su u svojim izlaganjima izrazili uspehe, metodološka poboljšanja, suočavanja sa raznim slobodnim i neslobodnim softverima na koje nailaze u institucionalnoj praksi, međunarodnim projektima u želji da zajedno diskutuju, analiziraju, uče jedni od drugih kako upotrebiti slobodan softver u nastavi i kako proceniti tehnološka rešenja i koncepcije i njihovu primenljivost u obrazovnom procesu. Razgovori i debate koje su pokrenuli su važni kao i radovi.
Neki radovi se bave istorijskim, pravnim, naučnim koncepcijama i kontekstima unutar kojih su se pojavljivali uslovi za razvoj i posebne oblike primene slobodnog softvera. Učesnici konferencije su predstavili svoja istraživanja Metodologija primene slobodnog softvera na univerzitetu, u srednjoj školi, osnovnoj školski je oblik uzajamne inspiracije i podsticaja,a ne kao izraz institucionalne odvojenosti.
Radovi, izlaganja, diskusije,palnovi i zaključci do kojih smo došli zajedno su ohrabrujući korak da će slobodan softver imati veću primenu u školama za razliku od Univerziteta u Republici Srbiji gde je na pojedinim katedrama ovaj softver dominantan.