Dragi čitaoci, dame i gospodo. pravo je zadovoljstvo imati u gostima čoveka koji je svojom vožnjom ali i osobinama pravog sportiste osvojio ceo svet. Dušan Borković je 2014. godine imao debitantsku sezonu u Svetskom šampionatu turing automobila. On je tada osvojio drugo mesto na čuvenoj stazi Suzuka u Japanu. S obzirom da je gospodin Borković jedini automobilista iz Srbije koji se ikada takmičio u ,,WTCC-u", ovo je ujedno i najveći uspeh u istoriji srpskog automobilizma.U daljem tekstu, moćićete da saznate kako je gospodin Borković ušao u svet automobilizma, kako je to biti na takmičenju kao što je ,,WTCC", koje su to reli igrice koje igra i mnogo toga još.
Zdravo gospodine Borkoviću, za početak našeg razgovora, kažite mi kako ste se vi našli u svetu automobilizma?
Dušan Borković sa trinaest godina je postao najmlađi nosliac ,,zlatne kacige“ u istoriji Jugoslovenskog auto-moto i karting sporta.
Moj otac je bio šampion u moto trkama i ja sam od malena rastao uz miris benzina. Prvi motor sa brzinama sam dobio sa pet godina. Tri godine kasnije zaljubio sam se u karting i to je bila ljubav na prvi pogled. Te 1993. godine na surčinskom aerodromu otac je vozio trke kamiona u kojima je bio šampion. Onda su njih, vozače, odveli na Košutnjak da gledaju karting trke pa je poveo i mene. Ja sam tada prvi put video karting i zaljubio se.
Ako date detetu loptu ili karting, sigurno bi pohrlilo ka kartingu. Jedini problem je novac koji je potreban za sport kao što su moto trke i to što je roditeljima potrebno da što ranije započnu detetovu karijeru.
U kojim disciplinama ste se takmičili i koja Vam je najdraža?
Takmičio sam se u svi disciplinama i ne bih znao koju da izdvojim. Jednostavno mi sve prijaju i idu jednako od ruke. Potpuno se razlikuju i mentalni pristup je veoma različit. Brdske trke su kratke i vozi se 100%, dok reli zahteva taktiku i mnogo jaku koncentraciju jer traje tri dana i veoma je opasan. Mnogo vozača upravo zbog gubljenja koncentracije ne čuje dobro suvozača i naravno pri velikoj brzini, naprimer kada ste u šumi, to nikako nije dobro. Kružne trke zahtevaju neverovatnu preciznost i brzinu, još ako dodamo dvadesetak ludaka koji žele da pobede, nezgode su neizbežne.
Koliko pobeda imate i koja su takmičenja sa prostora Srbije, bivše Jugoslavije, na kojima ste učestvovali?
U svojoj dosadašnjoj karijeri osvojio sam preko 200 trofeja. Imam 12. nacionalnih šampionskih titula, 3. zlatne kacige i najmlađi sam osvajač dijamantske kacige u istoriji automobilizma. Kada govorimo o međunarodnim titulama najsvežije mi je postolje trke na stazi Suzuka u mojoj i ,,WTCC“ (Svetski Šampionat Turing Automobila) sezoni. Svoju evropsku karijeru sam ovenčao titulom prvaka Evrope na brdskim stazama 2012. godine, a godinu dana kasnije sam bio trećeplasiran u ,,ETCC“ (Evropskom Kupu Turing Automobila).
WTTC je svakako veliki uspeh. Bilo mi je neopisivo drago kada sam saznao da se naš čovek nalazi na tom prestižnom takmienju. Opišite mi iz vašeg ugla, šta se to dešava iza kulisa? Kako teku pripreme? Šta radite Vi a šta članovi vašeg tima?
Na trkama su petkom treninzi, subotom treninzi i kvalifikacije a nedeljom sve voze dve trke. Jedem zdravo i lagano, zatim krenem iz hotela na stazu. Tamo me čekaju inženjeri koji me upute u sve promene koje su izvršene na automobilu. Objasne mi, ako je petak ili subota pogotovu, koja ćemo podešavanja testirati. Gledamo telemetriju i dogovaramo se oko taktike. Petkom, posle testa, imamo „Happy hour“, na kome se ceo ,,,WTTC“ i ,,Eurosport“ okupi sa VIP gostima, novinarima radi promocije, druženja i povezivanja u cilju ostvarivanja novih projekata. Subotom posle dva treninga koja se održavaju ujutru, imamo pauzu do kvalifikacija, obično je to najnapetiji period celog vikenda.
Mehaničari i inženjeri podešavaju auto, a ja koristim to vreme kako bih se psihički što bolje spremio za kvalifikacije koje su jako bitne. Kvalfikacije određuju ko će startovati na kojoj poziciji za obe trke. Sve se svodi na samo jedan dobro odvezen krug. To je zaista veliki pritisak, potrebna je ogromna koncentracija i smirenost. Na ovom nivou svi su sjajni vozači, najbolji od najboljih. Posle kvalifikacija, u subotu, sledi noć puna analiza i pozitivne nervoze u iščekivanju dve trke u koje su u nedelju.
Nedeljom ujutru ustajem kao i predhodnih dva dana oko šest ujutru, stim što dan na stazi trke posle analiza sa inženjerima provodim u promociju WTCC-a, potpisivanju autograma i slikanju sa fanovima, što je obaveza svih vozača, u odelima i sa kacigom. Onda sledi zatišje pred buru – trke. Svi se spremamo, mehaničari rade na poslednjim detaljima na kolima. Pred prvu trku ulazim u kola, vozim krug za pozicioniranje, dok ja i dalje sedim u kolima mehaničari na stazi dovršavaju radove, stavljaju nove gume u tačno vreme itd.
Zatim kreće krug zagrevanja, adrenalin i puls su na najvišem nivou i kada se svi stanemo na startne pozicije, semafor pokaže zelena svetla, trka može da krene. Vozi se ukupno 60 km, a od dužine svake staze zavisi koliko je to krugova. Posle prve trke 15 minuta su kola ispred garaže i nesmeju da se dotaknu, zatim mehaničari pravo na 15 minuta vremena kako bi izvršili popravku. Potom kreće ista rutina za drugu trku.
Nakon obe trke slede podijumi, za obe posebno. Posle završetka ,,park ferme“ radi tehničke provere, moj inženjer skine podatke iz automobila, predaje mi ih kako bi ja analizirao i unapredio neke stvari za narednu trku, a pogotovu za narednu godinu na toj stazi.
Kažite mi nešto o tome kako je naći se u kabini Honde i da li je fizička priprema bitna za auto-sport?
Meni je trenutno izuzetno tesno, imam velikih problema sa sedištem koje podleže homologaciji po pravilima ,,WTTC-a“. Takva sedišta su za moju konstituciju uska i veoma nebezbedna zato što se naslom završava 10 cm ispod moje glave, što je izuzetno opasno ukoliko dođe do nekog udesa. Trenutno je pomerena i pozicija pedala, pa su mi tako noge sada u višoj poziciji nego što bi trebalo da bude zbog čega mi noga trne. Ali nadam se da će svi ovi problemi uskoro biti rešeni i da ću uživati u mom novom automobilu.
Svakako moram fizički da budem spreman. Priprema je rigoroznija nego za bilo koji drugi sport, s obzirom da je recimo temperatura u automobilu iznad 70 stepeni, a ja moram da imam protivpožarno pododelo, trkačko odelo, kacigu i rukavice. Zamislite kakva priprema je potrebna za tako nešto. Kada na to dodate da su u kolima ogromne ,,G“ sile i da vam volan kida ruke, do momenta gde može i da vam ih polomi, da ne pričamo o sudarima, fizička sprema je jako bitna.
Koliko je teško obezbediti sredstva za nastup na takmičenja kao što je ,,WTCC“?
Automobilizam je izuzetno skup sport. Ako vam kažem da samo šasija bez motora vredi pola miliona evra, onda će vam biti sve jasno. Nažalost, borba za budžet nekada izgleda kao borba sa vetrenjačama. Stalno sam u strahu da nećemo imati dovoljno i to je za mene ogroman pritisak i opterećenje. Veoma často sam uskraćen za neka uobičajna testiranja upravo zbog manjka u budžetu. Ja sam iz tog razloga neizmerno zahvalan svojim sponzorima, gradu Pančevu i državi jer sigurno ne bih bio u WTCC-u bez njihove podrške.
Kada je upitanju takmičenje, da li imate omiljenu stazu i koja Vam najviše odgovara?
Generalno vozim brze staze sa brzim krivinama. Najviše mi se sviđa Belgija (Spa Frankosamp) i naravno Suzuka u Japanu.
Da se primetiti da je često sa vama i supruga Andrijana. Da li ste u kontaktu tokom trke?
Ona obavezno ima slušalice iz više razloga, a najvažniji je zbog jezika. Ukoliko treba nešto složenije da objasnim inženjerima, lakše je da to uradim na Srpskom, a ona nantenane objasni njemu. U toj brzini, nećemo se razumeti i to je bio slučaj više puta.
Kakva su pravila u komunikaciji tima sa vozačem u ,,WTTC„?
Inženjer je na vezi sa mnom, a on je u kontaktu sa mehaničarima. Ukoliko stajem u ,,box“ i u predhodnom krugu sam rekao da mi se ne sviđa ,,setup“, inženjer prenese mehaničarima šta da urade kako se ne bi gubilo vreme.
Od ulaska u ,,WTTC“ imali ste dosta problema kada su u pitanju kazne i oduzimanje bodova. Gledao sam prenose trke u Argentini kada su vas sudije diskvalifikovale. Ja sam u tom trenutku bio u neverici a onda i veoma ljut. Šta se desilo? Da li su sudije dosledne kada su upitanju drugi timovi?
Diskvalifikacije su nešto sa čim sam se teško suočavao tokom moje debitantske sezone, iako su me iskusniji vozači tešili da je to boljka svih početnika. Ja sam ima dve diskvalifikacije zbog iste stvari. ,,Spliter“ je na mom automobilu bio za nijansu niži od propisanog, što je bila posledica ,,čukanja“ tokom vožnje. Ali kazna je usledila i u Mađarskoj i u Argentini. Ova u Mađarskoj mi je jako teško pala jer sam imao dosta navijača i velika očekivanja od trke. Nadam se da ću ove godine imati mnogo manje pehova nego u prvoj sezoni i da će se sreća konačno biti na mojoj strani.
Psihološki pritisak ume da bude veliki problem vozačima, kako se Vi nosite sa time?
Svaki sportista trpi psihološki pritisak iz raznih razloga. Ja sam na primer u prvoj trci svoje debitantske ,,WTCC“ sezone ostvario sjajan rezultat koji niko nije očekivao. Onda sam naredne trke vozio pod pritiskom da moram da budem tako dobar i itd. Pominjao sam već i pritisak zbog manjka budžeta. Na psihi se radi konstantno, svaka situacija u trkama može da dovede život u opasnost.
Da li ste mislite da su u Srbiji svesni veličine uspeha ulaska u ,,WTCC„?
Iskreno mislim i da nisu,. Ja imam zaista mnogo fanova koji razumeju veličinu same činjenice da sam prvi Srbin koji se ikada takmičio na Svetskom šampionatu i da vozim sa najboljim vozačima na svetu. Mnogo mi znači njihova podrška i kada ne ide najbolje. Međutim, ima i mnogo onih koji i dalje misle da je najbolje biti prvi u selu.
Koliko je ,,WTCC“ promenio vaš život?
Promenio je poprilično. Pre svega imam manje slobodnog vremena, tačnije skoro i nemam, puno je putovanja, odricanja. Ali sa druge strane sam postigao mnogo. Osećaj kada ste na stazi sa takvim vozačima je neopisiv.
Da li ste razmišljali o tome da se oprobate u nekoj drugoj disciplini kao što je recimo ,,DAKAR RALLY“ i zbog čega?
Dakar planiram za kraj karijere, jer tu se najmanje važi brzina. Za ,,DAKAR RALLY“ je važno iskustvo i izdržljivost. Ima dosta zanimljivih šampiona i u narednim godinama ću odlučiti šta ću sve voziti. Uglavnom sve će morati da bude na visokom i inostranom nivou.
Kako provodite slobodno vreme?
Ja nažalost u ovoj fazi svoje karijere nemam slobodnog vremena skoro uopšte. Pored stalnih putovanja i treninga ostane jako malo vremena koje uvek posvetim supruzi, porodici i našim psima.
Šta vozite van trkačke staze?
Imam dosta automobila koje volim ili koje bih voleo da imam. Posedujem Nissan GTR i jednostavno obožavam taj auto.
Da li gledate filmove o auto – sportu kao što je ,,Days of Thunder“ ?
Obožavam taj film, a voleo bih da probam i neku trku Nascar-a. Tu je potrebna velika hrabrost i preciznost.
Na jednom portalu sam video da ste odlično opremljeni i za igrice bazirane na auto-sportu. Koju najčešće igrate i da li ste se oprobali u mojoj omiljenoj igrici – ,,Richard Burns Rally„?
,,Richard Burns Rally“ je vrhunska igrica i često sam je igrao dok sam vozio brdske trke i reli. Sada vozim kada imam vremena ,,Rfactor„i ,,Assetto corsa„. To su baš automobili i staze koje vozim i na ,,WTCC„.
Za kraj našeg razgovora, kažite mi kakva su Vam očekivanja u novoj sezoni?
Svakako očekujem da ova sezona bude bolja od moje debitantske, a znam da to i moji fanovi očekuju od mene. Odlična stvar je što se od ove godine privatnici u ,,WTCC“ ponovo takmiče i za ,,Yokohama Independent trophy“
Hvala vam na vremenu.
A vas pozivam da podržite našeg automobilskog asa, njegove trke uglavnom možete pratiti na RTS 2 i Eurosportu.
Imam jedno pitanje za vas:
Da li bi ste se vozili sa Dušanom Borkovićem?
