I to konačno da se dogodi! Stiglo proleće, hvala bogu.
Dojadila mi je bila zima, ono nije da je ne volim ali kada se oduži, kao što je bio slučaj ove godine, ume da mi ide na živce.
Od svih obaveza, jurenja tamo vamo, gore dole nisam stigao da vidim da je drveće počelo da lista. Izašao sam do baste, koja i nije baš mala, ima tu raznog voća, jabuka, krušaka i itd.
Pustio sam malog Gileta , rotvajlera, da malo protegne šape i da izađe iz kaveza. Uzeo sam domaći sok od višanja seo i osluškivao.
Slušajući tako mogao sam da načujem ptice, posebno golubove, čuo se žagor dece i razgovor komšija.
Ah kako prija ovo toplo sunce, lepo je vreme, rekoh ma hajde da uzvratim prirodi na ovom čudu koje se zove proleće.
Vratim mlago Gileta u kavez i uzmem mobilni da naručim pet jelki. To sam planirao još tokom zime da uradim, da malo ukrasim dvorište tim prelepim zimzelenim drvećem, a i da kao pravi ekolog makar malo dodam kiseonika, mojoj ulici, mom grad, pa državi ma ako i ne celoj planeti.
To sam sa bratom uradio kroz nekih tri sata, mada nismo nešto ni žurili, nije nam se ni ulazilo u kuću.
Rekoh njemu ovo makar možemo bar malo da se zaštitmo od prašine koja nas svakog proleća,leta čeka, jer ulica nam nije asvaltirana, a na kraju ulice postoji stovarište, pa kada krenu kamioni da prolaze, u prašini smo do guše.
Ali dobro to je opet neka druga priča.
I kao što sam reko stiglo je proleće, i domah izlazim napolje da malo ovog slobodnog vremena iskoristim na pravi načina…
