Suva planina, još kada sam prvi put fotografisao njene impozantne vrhove, koji se sasvim lepo vide i iz Prokuplja, malo je reći da sam odmah poželeo da ih osvojim. Fotografiju koju možete videti ispod, napravio sam je 2017.godine. Tada sam koristio Canon SX530HS. Maleni prosumer sa moćnim zumom koji mi je omogućio da napravim dosta dobrih fotografija. To je bio ključni momenat koji me je inspirisao da jednog dana posetim ovu lepoticu.
Gde se nalazi Suva planina i zašto je suva?
Pre nego krenem u opisivanje moje putešestvije pomislio sam da je dobra ideja da vas ukratko upoznam sa Suvom planinom.
Suva planina je duga 45 kilometara dok je 13 kilometara široka. Predstavlja predeo jedinstvenih karakteristika koji je pod zaštitom države kao specijalni rezervat prirode u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode Srbije. Leta na Suvoj planini su topla a zime hladne sa jakim vetrovima i snegom, koji ume da se na pojedinim delovima zadrži do kasno u proleće. Kao što joj samo ime kaže, Suva planina je siromašna vodom. Za to je kriv krečnjak. Odnosno njegova velika propustljivost. Kroz čije pukotine padavine poniru do vododržljivih slojeva.
Izvori i rečni tokovi su ograničeni na podnožje Suve planine, dok na samom krečnjaku postoji samo jedan izdašniji izvor, u podnožju Rakoša, na 1260 m, što je jedan od najviših izvora na krečnjaku u istočnoj Srbiji.
Najviši vrh Suve planine je Trem. Nalazi se na 1810 metara nadmorske visine. Središnji deo Suve planine liči na visoravan i sastavljen je udubljenja reljefa ali i uvala koje su prekrivene travom. Na severoistočnoj strani planine nalazi se kamenita litica dubine oko 1000 metara.
Pored Trema najznačajniji i najposećeniji vrhovi u planinarskom smislu su Mosor (985 mnv), Sokolov kamen (1525 mnv) koji se nalaze na zapadnom kraku planine. Njima se pristupa od izletišta Bojanine vode. Sve staze su dobro obeležene. Na zapadnoj strani Suve planine nalaze se vrhovi Pasarelo (1523 mnv) sa koga se pruža pogled na greben Suve planine i Divna Gorica.
Putešestvije
Kako smo se ukratko upoznali sa Suvom planinom (nadam se da vam se dopada vektorski grafik) sada možemo preći na opis putešestvije tročlane ekipe. Na Bojaninim vodama smo stigli oko 11:00 časova. Tada smo doručkovali i napravili pauzu oko 20 minuta. Pre našeg uspona sreli smo članove planinarskog društva „Preslap“ iz Niša. Oni su nam pomogli da pronađemo početnu tačku uspona i objasnili kako da dođemo do našeg cilja a to je bio Trem. Ovim putem im se zahvaljujem i šaljem veliki pozdrav!
Do „Devojačkog groba“
Legenda o nastanku naziva Bojaninih voda je veoma zanimljiva. Postoje dve verzije. Prema prvoj, osioni Turčin na konju je vijao lepu devojku Bojanu, koja je bežala prema planini i pala mrtva, a na tom mestu se pojavio snažan izvor. Prema drugoj, na planini se pojavio kraljević na konju, koji je sreo Bojanu čobanicu i zatražio da pije vodu. Ona je strčala do izvora i toliko je žurila da je donoseći vodu umrla na mestu koje se danas po njoj zove Devojački grob, a izvor nosi naziv Bojanine vode.
Na samom početku staze videćete tablu sa putokazom ka Devojačkom grobu. Uspon počinje improvizovanim stepenicama pored kojih je i rukovat koji vam može pomoći da ne izgubite ravnotežu. Nedaleko odatle je izvor, tako da ako imate neku flašicu viška ne bi bilo loše da je dopunite. Do Trema je potrebno najmanje dva litra vode.
Kao što možete videti staza je dobro obeležena tako da sa ove strane nikako ne možete zalutati.
Težina uspona je 4/10
Prema sajtu trekking-serbia.com težina uspona je 4/10. Dužina je 15 km. To znači da trebalo da budete solidno spremni. Imaćete konstantan uspon u dužini od 15 km na nadmorskoj visini 1000 m. Dakle biće vam potrebne udobne patike i trenerke. Naravno rezevni par čarapa i majca. To morate imati obavezno. Ono na šta bih vam skrenuo pažnju ako se prvi put upuštate na uspon ka Tremu je staza. Na pojedinim mestima ume da bude pa … i po malo naporna. Morate paziti kako se krećete. Ali, složićete se, u tome je i čar planinarenja.
Kao što ste mogli da vidite na fotografiji iznad, put do Devojačkog groba nije dosadan. Mada uspon ide lagano, nije lako. Uska staza nas primorava da napravimo mesta za one koji silaze. Više puta u toku dana smo se susretali sa drugim planinarima. Bilo je tu i porodica. Klinci od 10 do 12 godina zajedno u avanturi sa roditeljima. To je za svaku pohvalu.
Šuma je veoma gusta. Kroz male prozore nastale od grana i lišća, na kratko bi se videle planine u daljini i sela u senci Suve planine. Tako je bilo na dvadeset minuta do Devojačkog groba. Tada je šuma odjednom nestala. Prelep vidikovac se pred nama pojavio. Zastali smo na kratko, bilo je vreme da napravimo pauzu. Idealno mesto za to.
Posle nekih desetak minuta odmora nastavili smo dalje. U ovom delu budite malo oprezniji. Staza je pokrivena sitnim kamenčićima. Ako ste rešili da planinu osvojite u starkama (kao moja malenkost), pa biće vam veoma zanimljiv uspon – nemojte to pokušavati.
Devojački grob – pogled na Trem
I konačno! Na Devojačkom grobu smo stigli u 13:18. Lepota koja nas je gore dočekala, ne može se opisati. Tu smo napravili pauzu oko dvadeset minuta. Vreme nas je baš poslužilo. Veći deo uspona smo proveli u hladu. Guste šume ali i veliki oblaci su nas krili od sunca.
Uspon na Trem
Kada smo ovako pogledali Trem, učinio nam se baš blizu. Postojala je ideja da osvojimo i Sokolov kamen ali kada smo krenuli uzvišenje pred nama je bivalo sve veće i veće. Na nekih pola puta smo sreli dobro opremljene planinare. Pogledali su nas po malo bledo kada smo im izneli plan da planiramo da u istom danu odem i do uzvišenja Sokolov kamen. 😀 Odogovorili su nas od te pa blesave ideje. Rekli su nam da dođemo ponovo, sa više vode i udobnijm obućom. Preporučili su nam da uspon uradimo sa Bojaninih voda, zato što je sa Devojačkog groba daleko naproniji. A i voda nam je bila pri kraju. Imali smo je samo za povratak. U svakom slučaju ih pozdravljam i zahvaljujem na savetima! Nadam se da će pročitati ovaj tekst i da će mi se javiti. Primetio sam da su planinari jako fini i predusetljivi ljudi. Spremni da pomognu, posebno novajlijama koje su se olako upustile u avanturu kao što je osvajanje Trema.
U poređenju sa stazom koja vodi od Bojanine vode do Devojačkog groba, staza do Trema je daleko zahtevnija. Povremeno nailazite i na travnatu površinu po kojoj je prava milina kretati se ali se uglavnom sastoji od stena i sitnijih kamenčića. Zato je udobna obuća preko potrebna. Došao je i momenat kada sam pomsilio: ,,šta mi ovo treba u životu?“. Celo telo je doživelo pa blagi šok. Nenaviknuto na ovako veliki uspon. Ove godine moja pešačenja su uglavnom bila po gradu i prokupačkim okolnim brežuljcima. Ali to me je vrlo brzo prošlo kada sam ugledao dveri koje su vodile ka savršenstvu.
Konačno do cilja!
I posle četiri sata hoda stigli smo. Gore su već bila dva planinara iz Beograda. Vetar je lagano pirio preko Trema. Približio sam se ivici velike stene. A onda tišina. Prvo sam neko vreme posmatrao ovaj neverovatan prizor a onda sam ubrzano počeo da se raspakujem i pripremam stativ za fotografisanje.
Posle par minuta štelovanja fotoaparata i pronalaženja prave pozicije uradio sam dve panorame. Po dve fotografije spojene u jednoj. Koristio Kit objektiv 18-55 mm iako sam poneo 24 mm stm 2.8 i 50 mm 1.8. Nekako mi je Kit najviše odgovoarao za panoramu. Naravno objektiv podešen na 18 mm.
Dan je bio prelep, sunčan sa dosta oblaka. Sve u svemu idealan za šetnju. Naravno bilo bi mnogo bolje da sam fotografisao u „zlatnom satu“ ali to bi se možda moglo ostvariti sledeće godine. Tada planiram da prenoćim i dočekam svitanje na Tremu. 🙂
Povratak
Povratak je možda bio i za nijansu teži od uspona. Patike su klizale na skoro svakom kamenčiću. Sa Trema smo pošli u 16:00. Sunce je već počelo da se lagano spušta ka zapadu. Hteli smo da imamo dovoljno vremena da se lagano vratimo do naše početne tačke uspona, Bojanine vode.
Nisam siguran da li je pogled bio lepši ujutru ili u suton.
Na Bojaninim vodama smo stigli u 18:39. Svetlo je bilo prelepo pa sam otišao do osmatračnice koja se nalazi u blizini planinarskog doma. Odatle se takođe pruža lep pogled na okolinu.
Zaključak
Uspon na Trem je bio jedno neverovatno iskustvo. Da je bilo naporno popeti se na vrh, jeste. Ali, vredelo je.
Do poslednje kapi znoja. Onaj pogled, to se ne zaboravlja.Toliko mi se dopalo da razmišljam o učlanjenju u nekom u neko planinarsko drustvo. U svakom slučaju sa Suvom planinom sam tek počeo da se družim. Ostali su i drugi vrhovi koje treba osvojiti i fotografisati. U planu imam da sredinom avgusta posetim i planinu Rtanj. Magična piramida mi je oduvek bila na spisku mesta koja bih hteo da posetim.
Da li ste vi bili na Suvoj planini? Da li ste bili na Tremu? Kakva su vaša iskustva?
Ukoliko želite na sledećem linku možete pogledati radove u crno beloj boji: Suva planina u crno beloj
