Dnevnik agenta za nekretnine

1024_realestate

Posao agenta za nekretnine se ne svodi samo na pronalaženju kupca ili prodavca i završavanju kupoprodaje do kraja. Agent za nekretnine je tu da se što lakše i bezbolnije na obostrano zadovoljstvo završi posao.

U poslu kao što je posredovanje u prodaji nekretnina, vrlo često vi kao agent postanete deo porodice klijenta koji vas je angažovao da pronađete ili prodate nekretninu. Iza svake prodaje, kupovine postoji priča koja govori o početku i kraju, smrti i novom životu. Taj tranzicioni period je sam po sebi veoma stresan, zato smo mi kao agenti tu da taj proces olakšamo maksimalno. Od mnogih primera izdvojio sam jedan koji najbolje govori i u pravom svetlu prenosi priču o tome da je kupovina ili prodaja nepokretnosti mnogo više od ,,hladnog“ transfera dobara.

Desilo se to pre nekoliko godina. U moju kancelariju su svratila dva gospodina, reklo bi se da su se bližili šezdesetim. Došli su kako bi se raspitali oko uslova koji su potrebni da ispune kako bi smo sarađivali.  Ispostavilo se da su oni braća i da žele da prodaju kuću u kojoj su proveli dobar deo svog života kako bi novac podelili i pomogli svojim porodicama. Iako sam ih tada poznavao manje od jednog dana, ukoliko ukupno sagledam broj susreta koje smo imali prilikom prodaje, ostavljali su utisak dobrih ljudi, braće čiji se odnos nije promenio još dok su se kao klinci igrali.
Znate, retko sam viđao da braća ostanu u dobrim odnosima, posebno kada dođe vreme za deobu, podelu imanja. Upravo zbog toga mi je bilo veoma drago kada sam video tu bratsku ljubav koja se ispoljavala kroz zadirkivanja i šale koje nisam očekivao u njihovim ,,ozbiljnim“ godinama.

Prodaja njihove nepokretnosti nije dugo trajala, za manje od mesec dana bilo je nekoliko ozbiljnih ponuda od kojih je jedna bila odgovarajuća. Kuća je sasvim lepo očuvana iako je napravljena možda malo posle rođenja sadašnjih vlasnika. Još uvek je imala onu lepotu nekadašnjeg standarda gradnje kada se više pažnje posvećivalo estetici. Ova prodaja je bila zanimljiva po tome što je ponuda za kupovinu kuće stigla od mladog bračnog para koji je relativno skoro stao na ,,ludi kamen“. Još dana kada su postali moji klijenti, rekli su mi da ne traže nekretninu u kojoj bi živeli već da traže dom u kome će stvarati uspomene. Pogledali su dosta objekata, uvek to ne bi bilo to, nešto nije štimalo. Problem bi bio cena, mesto ili izgled nekretnine. Sve dok nismo stigli do gore pomenute kuće, kada je on rekao: ,,To je to!„, a ona: ,,Lepotica, Zlatokosa„. Kuća je lepa ali ono što je bilo još lepše je dvorište pokriveno travnjakom i ružama koje su posađene uz ogradu svojim mirisom upopunjavale utisak.

Došao je dan kupovine, procedura sa naše strane kao agencije je obavljena i ostalo je da se izvrši predaja ključeva novim vlasnicima. Sa kupcima sam otišao do njihovog sada novog doma. Tamo su nas već čekali prodavci, oba brata sa svojim porodicama. Lep sunčan dan, sedeli smo u hladovini jabuke, popili za srećano završen posao kada je jedan od braće ustao i sa suzom u oku, drhtavih ruku predao novim vlasnicima kuću i poželeo im svu sreću ovog sveta i mnogo lepih trenutaka u novom domu.

Posao sa nekretninama je vezan za novac ali kod mene je uvek bio iznad toga surovog ekonomskog aspekta.