Nišville – Moja Jazz avantura

Kraj novembra je a ja sam konačno našao malo vremena da presberem utiske sa Nišvile Jazz Festivala 2018. Skuvao sam kaficu, lagano je pijem i posmatram fotografije sa ovogodišnjeg Nišvila. Planiram da izbarem bar pet do deset od fotografija svakog izvođača. Da ih odštampam i imam u offline svetu. Nemam preterano veliku veru u tehnologiju a i nekako sam bar kada je reč o fotografijama i knjigama više za taj opipljiv dokaz postojanja.

Ne bih verovatno ni sada seo da napišem koju i to ne zato što ne bih imao šta, već zbog foto-projekta na kome trenutno radim. Veći deo slobodnog vremena mu posvećujem i uživam u tome. Ali na pisanje su me inspirisale narukvice sa logom Nišvila koje držim na polici, pored knjiga. Prolazeći tako pored njih, danima sam razmišljamo o tome kako je vreme proletelo. Četiri godine od prvog Nišvila i moje prave Jazz avanture. Ne bih ni primetio da su u trenu otišle da nije Nišvila i tih narukvica. Zato sam ih i stavio na tako vidnom mestu. Tu su da me podsete na ta lepa i topla leta ispunjena Jazz – Bluz ritmom ali i na tu neminovnost da vreme teče bez obzira šta mi radili.

Kada se samo setim tog prvog Nišvila. Prelep i topao kraj dana. Autobusom sam krenuo put Niša. Glavna autobuska stanica je u blizini lokacije u kojoj se Nišvil već godinama održava. Zapravo odmah ispod zidina Niške tvrđave. Sećam se da su ti dani bili savršeni. Posebno poslednji. Topla noć u tvrđavi gužva ali nema guranja. Iako u svima vlada ta mala doza nestrpljenja da se što pre dođe do glavnih bina „EARTH & SKY „. Lagani korak i opušteni razgovor. Po neki vic i malo glasniji smeh. I to se održalo a verujem da će i nadalje biti tako. Tada sam upoznao publiku, ljubitelje Nišvila i dopali su mi se.

Odlično se sećam mojih pokušaja da napravim neke fotografije sa malim point and shot fotoaparatom. Ali i blage fustracije zbog očajnih fotografija koji je taj mališan pravio. A trudio se, ne mogu da kažem da nije. Onda bih odložio fotoparat, otišao do štanda uzeo pivo i uživao u svirci.

Tako je Nišvil postao neizostavan deo mog života. Imao sam osećaj koji mi je govorio da smo predodređeni jedno za drugo. Posebno zbog toga što su se predhodna tri Nišvila održavala baš za moj rođendan.

Ovo je trebao da bude samo uvod ali sve prethodno napisano je dugo čekalo da bude objavljeno. Hteo sam da sa vama podelim koliko mi Nišvil znači. Koliko ga zapravo volim i zašto ga svake godine sa velikim nestrpljenjem isčekujem. Verujem da je ovo bio pravi trenutak za to. Posebno zbog toga što sam ove godine bio deo Nišvil tima. Za mene je to bilo jedno prelepo, nezaboravno iskustvo i prilika da doprinesem Nišvilu, onako, na svoj način.

Tako da, neka bude ovo uvod. Malo duži ali pravi. Za kraj, najaviću vam foto pregled Nišvila 2018. Biće tu fotografija izvođača ali i nekih „iza kulisa“ koje do sada nisu objavljene.