Slobodan softver u nastavi – intervju sa profesorkom Slađanom Trajković

Slobodan softver je širom sveta našao primenu od naučnih centara do vojne, industrijske primene ali i obrazovanja. U Srbiji pojam ,,Slobodan softver“ je uglavnom nepoznat ali zahvaljujući takmičenju koje je organizovano od strane UPIS-a (Udruženje Profesora Infromatike Srbije) ,,Nastavni sadržaj i slobodan softver”, znanje o slobodnom kodu se na bolje menja.

U predhodnom intervjuju sam prorazgovarao sa Goranom Jovišićem o takmičenju koje je organizovao UPIS. Tada sam saznao da je Tehnička škola ,,15 maj“, na čelu sa profesorkom Slađanom Trajković, uzela učešće i ostvarila zavidan rezultat na takmičenju ,,Nastavni sadržaj i slobodan softver”.

To je bio odličan povod da popričam sa profesorkom Trajković o takmičenju, slobodnom kodu i njegovoj primeni u nastavi.

slobodan_kod_u_edukaciji_providno0

Kako ste se Vi upoznali sa slobodnim softverom?

Slobodni softver sam prvi put upoznala na seminaru ,,Primena slobodnog softvera“.
Jedan od glavnih ciljeva obuke bio je promocija upotrebe slobodnog, licenciranog softvera i smanjivanje upotrebe piratskog softvera. Na seminaru smo takođe dobili i značajne informacije o njegovoj rasprostranjenosti i ulozi u svetu, kao i o značaju i prednostima slobodnog softvera u redovnom i inkluzivnom obrazovanju.

Šta je kod Vas iniciralo da učestvujete u takmičenju kao što je ,,Kreiranje nastavnih sadržaja korišćenjem slobodnog softvera”?
Upotreba modernih informacionih tehnologija u obrazovanju predstavlja mnogo više od kombinovanja informacionih tehnologija sa tradicionalnom nastavom. Učenika treba naučiti da misli i osposobiti da može da prati savremena tehnološka dostignuća.

Razgovarajući sa učenicima o slobodnom softveru, shvatila sam da veoma malo znaju o njima. Učešćem na takmičenju ,,Kreiranje nastavnih materijala pomoću slobodnog softvera“ imala sam nameru da učenike oslobodim i osposobim da rade sa nekima od njih. Praveći paralelu između nekih programskih paketa koje svakodnevno koriste i slobodnog softvera, došli smo do zaključka da ima velikih sličnosti u radu i da mnoge programe koje smo koristili godinama, možemo da zamenimo programima slobodnog koda. Izabrali smo teme, počeli da radimo, upoznajemo nove softvere. Zajedno smo učili.

Inače, projekat realizuje Udruženje profesora informatike i udruženje građana Linux centar sa finansijskom podrškom Ministarstva spoljne i untrašnje trgovine i telekomunikacija Republike Srbije realizuju . ”Kreiranje nastavnih sadržaja korišćenjem slobodnog softvera” je projekat realizovan u obliku takmičenja za učenike i nastavnike osnovnih i srednjih škola u Srbiji.
Da li ste ranije učestvovali u sličnim projektima, takmičenjima?
Ovo je prvo takmičenje za učenike i nastavnike osnovnih i srednjih škola koje se odnosi na korišćenje i upotrebu slobodnog softvera. Nadam se da ćemo u što skorije vreme imati prilike da opet da učestvujemo na nekom sličnom takmičenju.

Slađana Trajković i učenica Milica Cekić u Karlovačkoj gimnaziji.
Slađana Trajković i učenica Milica Cekić u Karlovačkoj gimnaziji.

Da li su učenici bili upoznati sa slobodnim softverom i kakva je reakcija bila kada ste im predložili učešće u takmičenju?
Većina učenika nije bila upoznata sa softverima slobodnog koda. Kada sam im predložila učešće na takmičenju, većina njih se pitala koje programe mogu da koriste. U zavisnosti od smerova koje su upisali, birali su i programe. Tako su npr. učenici smera mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje većinom izabrali Blender, program za dvodimenzionalnu i trodimenzionalnu animaciju i kreiranje grafičkih datoteka i animiranih filmova, dok su se učenici smera elektrotehničar računara više opredelili za Gimp, Geogebru, Inscape, Impress.

Koliko je trajala priprema za takmičenje, koliko radova ste poslali i koliko učenika je učestvalo?
S obzirom da je tekst konkursa objavljen oktobra meseca, imali smo prilike da napravimo nastavne materijale za skoro celo prvo polugodište. Obuhvatili smo teme koje smo u isto vreme i radili na časovima matematike: kompleksni brojevi, zlatni presek, grafik kvadratne funkcije, Platonova tela, poliedri u arhitekturi, asimptopte funkcije, monotonost funkcije, ispitivanje toka i crtanje grafika funkcije, itd. Poslali smo ukupno 11 radova učenika i jedan u kategoriji nastavnika. Svi su bili iz matematike. Radili su ih učenici drugog, trećeg i četvrtog razreda različitih smerova Tehničke škole ,,15.maj“ iz Prokuplja. Mnogi radovi su na žalost bili bili završeni posle završetka nagradnog konkursa, pa se nisu našli u takmičarskoj kategoriji.
Koliko radova je nagrađeno i na čemu su bazirani radovi?
Dobili smo četiri nagrade: nagrada za korišćenje slobodnog softvera u nastavi matematike–dostignuta interaktivnost u nastavi pripala je učenicama Milici Cekić (drugi razred, rad: Grafik kvadratne funkcije) i Radica Momčilović (četvrti razred, rad: Asimptote funkcije), i meni kao njihovom mentoru. Nagrađena je i škola specijalnom nagradom u kategoriji škola koje su prijavile najviše radova i najveći broj visokokvalitetnih radova.

Dodela nagrada učenicama Tehničke škole ,,15 maj".
Dodela nagrada učenicama Tehničke škole ,,15 maj”.

Opišite mi kako se odvijalo takmičenje, na koji način su prezentovani radovi?

Pravo da konkurišu na takmičenju imaju svi učenici, nastavnici, učitelji, defektolozi, pedagoško – psihološka služba škole, uprava škole, računovodstvo škole, školske biblioteke.
Učenici srednjih i osnovnih škola koji sa svojim nastavnikom mentorom kreiraju nastavne sadržaje u nekom od programa slobodnog softvera kojeg inače koriste u nastavi (npr. Gimp, Inscape, LibreOffice, Geogebra, Blender, Audacity, FreePascalLazarus i drugi.tj. svi oni programi koji su pod licencom GNU, GPL, BSD, LGPL) .
Radove je ocenjivao stručni žiri koji je izabralo ,,Udruženje profesora informatike Srbije”. Žiri je ocenjivao originalnost rada, doslednost u upotrebi slobodnog softvera i formata datoteka, doprinos u sprovođenju inkluzivnosti u nastavi, uključenost raznih stručnih službi i inovativna primena slobodnog softvera u nastavi.
Da li imate omiljeni operativni sistem baziran na slobodnom kodu?
Ubuntu je operativni sistem koji sadrži sve programe koji mi trebaju: veb pretraživač, paket za kancelarijsko poslovanje, medijske aplikacije za muziku i video, instant poruke i još mnogo toga.

Nagrađeni nastavnici i učenici
Nagrađeni nastavnici i učenici

Program koji najčešće koristite u pripremanju nastave?
Najčešće za pripremanje nastave koristim Geogebru,dinamički matematički softver koji povezuje geometriju, algebru i analizu, ali svoju primenu nalaze i Audacity, program za obradu zvuka, Gimp, program za obradu fotografija, Inscape program za kreiranje vektorskih ilustracija, LibreOffice, kancelarijski paket koji se sastoji od tekst procesora (Writer) , programa za tabelarne proračune (Calc) , Impress program pomoću koga mogu da napravim prezentaciju, Math za matematičke formule i Draw za vektorsko crtanje.

Takođe koristim Abiword, program kojim pišem tekst i matematičkie jednačine i Euler – program za numeričke i simboličke proračune u matematici .

Koliko Vam je slobodan softver olakšao rad u nastavi?

U nastavi matematike treba skladno povezati činjenice, veštine, metode u rešavanju problema. Korišćenjem slobodnog softvera moguće je zadovoljili veoma važne kriterijume, pre svega učenje pomoću različitih nastavnih metoda – timski rad, individualni, frontalni. Učenici mogu da uče pomoću softvera koji mogu slobodno analizirati, proučavati, razmenjivati, menjati, testirati promenjene verzije.
Da li posle ovako dobrog uspeha postoji interesovanje škole za upotrebu slobodnog softvera i u administaciji?
U školi u kojoj radim još se slobodan softver ne koristi. Mislim da je osnovni razlog zbog čega ljudi ne koriste softver otvorenog koda neinformisanost.
Kakvi su Vam planovi za budućnost, da li planirate da organizujete radionice ili možda takmičenja u cilju promovisanja slobodnog koda?
Za sada su tu organizovane radionice na kojima rešavamo zadatke u Geogebri. Za predstojeću manifestaciju Maj, mesec matematike pripremamo izložbu radova u 3D Geogebri.

Hvala Vam na vremenu.

 

 

Ostanite još malo i pročitajte:

  • Uroš

    Bravo za nastavnike i decu, lepa su nam deca ova naša budućnost 🙂