Hajka na tehnologiju

Da li ljudi, čovečanstvo ima preveliku nostalgiju prema onom iskonskom, možda životinjskom koje je duboko usađeno u srž ljudskog postojanja?
Da li je nostalgija, prema nekim davno prošlim vremenima dobra? Da li na tu nostalgiju utiče i loš uticaj tehnologije na ljude? Odnosno, koliko je zapravao tehnologija loše uticala na ljude i standard života?
Da li su kompjuteri i internet isključivo loše uticali na život čovečanstva. Da li je ta relativno nova tehnologija kriva za ,,otuđenost“?
Ukoliko tehnologija ima i pozitivnu, dobru stranu, da li čovečanstvo ima pogrešan pristup, način upotrebe?
Zašto se sve više po medijima okrivljuje tehnologija za različite bolesti koje pogađaju čovečanstvo?
Da li je tehnologija ogledalo stanja ljudske, svesti, ponašanja, razmišljanja?

Robotic prostheticsUpravo su to neka od pitanja koja su mi okupirala misli.
Skoro svakog dana se na televiziji pojavljuju različite teze stručnjaka ali više od laika kojima kompjuter i internet verovatno služi za igranje igrica na Facebook-u i možda nešto malo više od toga. Teško mi je da prihvatim stav po kome su društvene mreže krive za otuđivanje ili neku vrstu asocijalnog ponašanja .

Iz mog ugla, zahvaljujući internetu, blogovanju, sam upoznao veoma interesantne, kvalitetne ljude. Sa nekima sam u kontaktu skoro svakog dana, sarađujemo, radimo i podržavamo jedni druge. A najbolji primer za to su okupljenja oko određenih stvari, tema kao što je recimo Ubuntu-Linux.

Onda čujem rečenice: ,,eh nekada su se deca igrala u blatu, bila zdravija“ i tako dalje. Pa ako malo sagledamo stvari iz jednog drugačijeg ugla, da se videti da ovde nije upitanju loš uticaj tehnologije već nerazumevanje i pogrešno sagledavanje cele priče oko kompjutera ali i drugih ,,pametnih“ spravica. Dakle, dok se ne bude promenila svest o tome da kompjuteri nisu igračke već u pravim rukama alat koji može doprineti na ličnom planu, cela situacija i priča o tome kako kompjuteri loše utiču ljudski rod se neće promeniti.

Ako utiču, a utiču loše, jedini razlog je nerazumevanje i zbog kojih dolazi do neželjenih efekata.

A onda ta neka nostalgija ka nekim davno prošlim vremenima, to mi je donekle razumljivo ali i neprihvatljivo. Nekako ta želja koja se čak prostire do perioda kada su ljudi živeli u plemenskim zajednicama, kada su bili kompletno povezani sa prirodom i kada su isključivo zavislili od nje mi nije baš prijatna. Ukoliko sagledamo taj period bez trunčice bilo kakvog romantizma to je vreme, borbe za goli život, vreme u kome se zbog obične posekotine gubio život. Kada čujem rečenicu: ,,U moje vreme je bilo…“, odmah mi se stvara slika kada su davno, davno naši preci napustili prećine i krenuli da žive u prvim improvizovanim kućama, možda su tada govorili kako je u pećinama bilo bolje, prostranije.

Upravo, tako ja to vidim. Tehnologija je zapravo kao jedna vrsta ogledala, koja prikazuje sve naše mane i prednosti u pravom svetlu. Na nama je kako ćemo uticati na to, odnosno na koji način ćemo koristiti sve prednosti koje nam tehnologija pruža.

  • Zoran Vukašinov Švajcarac

    Stručnjaci,bolje rečeno „stručnjaci“?! U ovom tekstu je pogođena srž problema:kako i zašto je ubijen život uživo. „…dok se ne bude promenila svest o tome…“ – moderna tehnologija da se shvati kao korisno sredstvo umesto da bude cilj sama po sebi…
    „Prirodi je trebalo milion godina da od majmuna napravi čoveka,komunizmu samo pedeset godina da od čoveka ponovo napravi majmuna“…,a internetu manje od deset godina da majmune pretvori u robote bez mozga,srca i duše,ali sa karakterom za kojim i satana čezne… :/ (prvi deo je citat iz filma „Profesionalac“,dodatak je realnost)

  • Miloše ja mislim, ma prosto znam da je tako jer to se vidi, imam kontakt
    sa ljudima kojima treba neka usluga na netu. Ne znaju da koriste
    tehnologije i ne razumeju iste. Zato što ne uče. Toliko je malo truda
    potrebno da ti web otvori svoju riznucu. Govorim za prosečne učesnike!
    Net i realan život su isti. Sve što srećem na netu, srećem i u realnom
    životu. Tehnologija treba život da poboljša, što i radi ali za one koji imaju otvorenu svest, a ne za nesvesne koji ni sebe ne mogu da upoznaju, a kamoli tehnologije i sredinu! Realno, s’time se susrećem stalno. Nikakva to mudrost nije. Normala.

  • I kada budemo mi imali 50+ godina govorićemo: „E, u moje vreme, onaj Windows, Linux Ubuntu, Android, a vidi sad….“ 🙂
    A razlog svemu tome je strah od nepoznatog – čista psihologija i strah ili osećaj besciljnosti pred prebrzim razvojem društva – poznato još kao anomija u sociologiji.