Veliki rat iz malog ugla

Oko stogodišnjice Velikog rata, pokrenula su se brojna pitanja. Kako je došlo do rata? Ko ga je pokrenuo, zašto? Uglavnom o tome se dosta govorilo, to su poznate stvari učili smo ih iz verodostojnih udžbenika.

Ali, ono što mene interesuje pored velikih svetskih sukoba je, lokalna istorija. Interesuje me, kako je moja Toplica izgledala pre Prvog svetskog rata? Kako se živelo, o čemu se govorilo, brinulo? Naravno, na koji način je doprinela za vreme rata, kako se stanovništvo snalazilo za vreme okupacije?
Sve te ,,male” priče, koje kao mozaik daju jednu oštriju, dublju sliku o stradanju koje je Srbija doživela.

Nažalost, ne mogu a da ne primetim, da je lokalna istorija zapostavljena, odnosno da se ne predaje dovoljno po školama. Tačnije, kako bih bio precizniji, nije joj posećena dovoljna pažnja koju definitivno zaslužuje.
Zašto je to tako?
Pa, to su neka pitanja koja me muče, kao recimo zapostavljanje Slovenske mitologije i detaljno izučavanje Grčke i Rimske. Ali, to je već neka druga tema.

Iako je istorija Toplice bila zapostavljena, dolazi do pozitivnih pomaka. Posebno zahvaljujući rukovodstvu Narodnog muzeja ,,Toplice”, koji svojom organizacijom podsećaju žitelje Prokuplja, da žive u mestu sa bogatom istorijom.

Tribina: Srbi i objava rata 1914

Tribina, Prokuplje, Veliki rat
Petko Marjanović. istoričar – muzejski savetnik i prof. dr. Saša Marković, istoričar.

Povodom stogodišnjice Velikog rata u prostorijama narodnog muzeja ,,Toplica”, u saradnji sa pedagoškim fakultetom iz Sombora, održana  tribina ,,Srbi i objava rata 1914.”. Učestvovali su: prof. dr. Saša Marković, istoričar i Petko Marjanović. istoričar – muzejski savetnik.
Povod održavanja tribine je bilo više. Jedan od njih je bio, upoznavanje sa istorijom Srbije, ali i kao reakcija na pokušaje zapadnih istoričara da Srbiju predstave kao jedinog i glavnog krivca za izbijanje Prvog svetskog rata.
Profesor Marković je vrlo jasno, koristeći nepobitne dokaze, navodeći i strane istoričare, pokazao kako i zašto je došlo do Velikog rata.
Iz njegovog izlaganja se dalo zaključiti, da kada su upitanju interesi velikih sila,da tu nema mesta ljubavi, posebno ne prema malim zemljama, kao što je Srbija. Izbor termina za održavanje tribine nije bio slučajan. Iako ne baš pogodan u vreme godišnjih odmora, profesor Marković je time pokazao, u kakvom lošem trenutku, kada je većina diplomata bila na odmoru, izbio rat.

Knjige,preporuka,Prvi_svetski_rat,Prokuplje_tribina
Neke od knjiga koje bi trebalo pročitati

Upravo je kao ilustracija poslužila slaba posećenost ovako veoma važne, bitne teme. Tribina, koja je definitivno zasluživala da dobije maksimalnu posećenost. Ali, to je već bruka za Prokupčane i svakako tema koja zaslužuje, neku detaljniju analizu.

Profesor Marković je više govorio o tom globalnom aspektu i uticaju na Srbiju. Dok se, u drugom delu predavanja, profesor Petko Marjanović, bavio analizom života ,,malog” čoveka u vremenu igranja ,,velikih” sila. Profesor Marjanović je govorio o Prokuplju, Toplici tog doba. O načinu života pre rata ali i za vreme rata. Ono što je meni bilo najzanimljivije je objašnjenje o tome kako je nastao Toplički gvozdeni puk, odnosno šta je to što ga je učinilo tako slavnim. Profesor Marjanović je naglasio da je Toplički gvozdeni puk nastao iz zahvalnosti naroda Toplice Srbiji, za sve što je učinila po oslobođenju od Osmanske okupacije. Samim oslobođenjem je Toplički kraj ušao u jedno bolje, moderno doba. Vreme u kome kreće razvitak ovog kraja, koji će umnogome olakšati i unaprediti život stanovništva tog predela.

Promocija romana ,,Toplički zbeg”

Već drugog dana posle održane tribine o velikom ratu, u prostorijama muzeja Toplice održana je promocija romana ,,Toplički zbeg”, pisca prof. dr. Zorana Čurćića. Promocija je bila više nego interesantna. Osim autor knjige na promociji su učestvovali: Zoran Cvetković, Petko Marjanović, istoričar, Darko Žarić, viši kustos istoričar.
Iskreno, imam samo pozitivne utiske. Bilo je veoma interesantno, posebno bih izdvojio predavanje gospodina Marjanovića, koji je govorio o Toplici pre rata, ali i o uzrocima nastanka, među kojima su pokušaji Bugarizacije stanovništva, kao i regrutacija Srba u Bugarsku vojsku.

O romanu

Knjiga,Toplički_zbegRadnja romana je iz perioda Topličkog ustanka 1917.godine, koju je profesor
Ćurčić opisao zahvaljujući sećanjima svog dede, Milića Dragovića. Roman govori o vremenu Bugarske okupacije, Topličkog ustanka, Solunskog fronta, o velikom stradanju Srpskog naroda. Tačnije, radnja romana polazi od vremena, kada je velikom silom Toplički ustanak ugušen. Govori o zbegovima stanovništva, koje se sastojalo od staraca, žena i dece. Oni su imali samo jednu opciju, da beže glavom bez obzira. Morali su da se sklanjaju od Bugarske regularne vojske ali i zbog bandi koje su tada prelazile Srpsko-Tursku granicu. Kako je profesor Ćurčić rekao, njegov deda Milić Dragović je 1917.godine imao svega osam godina. Bio je mlad i verovatno se ne bi svega sećao da nije rastao i sazrevao u vremenima kada su se ratne tenzije stišavale i jenjavale i kada su priče o dešavanjima za vreme rata bile aktuelne.
U romanu se takođe da pročitati o problemima, dakle sa okupatorima, takozvanim dezerterima ali i bandama koje su dolazila iz svih krajeva Balkana.
Na kraju romana se govori o tome da se ljudi polako vraćaju na svoja ognjišta, rat se polako stišava. Može se zaključiti da su i pored svih nedaća koje su ih zahvatile, junaci ove knjige su uspeli da očuvaju sebe, ono što ih čini Srbima, da očuvaju i svoje junaštvo.

Na kraju izlaganja, profesor Ćurčić je naglasio da ovo nije istorijski roman, da je više lektira za koju bi voleo da postane sastavni deo školske biblioteke. Kako bi si i mlađe generacije upoznale sa vremenom velikog žrtvovanja naših predaka i da bi se na taj način povezali.

O autoru

Profesor Ćurčić
Profesor Ćurčić i moja malenkost

Zvezdan Ćurčić je univerzitetski profesor, rodom iz Prolom Banje kod Kuršumlije. Osnovnu
školu završio je u Uroševcu, srednju u Prokuplju, a univerzitetske studije u Nišu i Australiji. Studirao je Mašinstvo, Moderne slovenke jezike i literaturu, Pravo i doktorirao je u Singapuru u oblasti edukativnih nauka. Radio je kao predavač i univerzitetski profesor u više zemalja, uključujući Australiju, Singapur, i Hong Kong. Kroz svoju karijeru postao je svetski priznat strucnjak za razvoj obrazovnih sistema kao i aplikacija informacionih tehnologija u obrazovanju. Držao je predavanja na naučnim skupovima i univerzitetima širom sveta, uključujući i Srbiju. Izdao je vise od 100 radova u vodećim naučnim časopisima, kao i u nekoliko naučnih knjiga. Dobitnik je više nagrada za doprinos obrazovanju i razvoju edukativnih tehnologija.
Kroz svoju karijeru bio je angažovan kao stručni konsultant u organizacijama i firmama kao sto su Unesco, Singapurska vojna akademija, Oxford University Press, Microsoft, Acer i Rotari Klub, a trenutno je savetnik Komesarijata Policije Hong Kong­a.
Danas radi na univerzitetu u Hong Kongu (The University of Hong Kong), jednom on vodecih svetskih univerziteta po listi Thompson Reuters rangiranja univerziteta. Počasni je profesor na Karagandinskom univerzitetu u Kazakstanu, kao i Educons univerzitetu u Novom Sadu u Srbiji. Oženjen je, otac sina i ćerke.

Zaključak

Imao sam priliku da prisustvujem venčanju i to ne bilo kakvom, već sklapanju bračne zajednice Bugarina i Srpkinje. Porazgovara sa Srpskim zetom o svemu što se događalo, oni su definitivno svesni grešaka koje su njihovi preci napravili. Obratio sam pažnju na običaje koji su vrlo slični našim ali i na neke potpuno jedinstvene za njih. Definitivno su ljudi veseljaci, energični ali i dobri u piću i iću. Ljudi kao ljudi, sa svim svojim manama i vrlinama.

Rat je strašna stvar, mi smo i sami proživeli strahote koje to zlo može doneti. Ne treba zaboraviti, moramo se sećati naših predaka koji su dali živote za ovu zemlju i zbog kojih sa ponosom mogu reći da sam Srbin. Zlodela okupatora trebamo pamtiti, a  zbog naše budućnosti i budućnosti novih generacija, moramo nastaviti dalje i prošlost ostaviti tamo gde već jeste.

Dopuna:

Evo i jedne odlične interaktivne mape Evrope 1914-2014. – Link

Ostanite još malo i pročitajte:

  • Zvezdan Curcic

    Postovani Milose, Hvala sto ste nasli vreme da prisustvujete promociji romana ‘Toplicki zbeg.’ Sa zadovoljstvom sam procitao ovaj Vas ‘blog post.’ Sve najbolje…

    • Profesore Ćurčiću, drago mi je da se pročitali post. Inače promocija knjige je bila veoma interesantna. Bilo je pravo zadovoljstvo čuti nešto o Prokuplju, Toplici iz tog perioda.
      Sve najbolje!