Jednakost u kulturi – puste želje

Pozorište, predstava, Beograd, Srpska Trilogija, ProkupljeKoliko smo zapravo svi jednaki i da li imamo prava na kulturu? Odnosno, kako se definišu ta prava izuzimajući pravne termine iz ogromnih knjiga. Da li ja kao čovek iz ,,provincije“ imam pravo na pozorišnu predstavu, dobar bioskop ili sve ono što se deviniše kao program kulture jednog grada? Da li je kultura i dalje centralizovana i zašto je to tako?

Da li uopšte postoji način decentralizacije kulture? Da li postoji način da se pozorišna predstava, iz tako poznate Francuske 3. izvede u Prokupačkom pozorištu? Odnosno u gradu u kome se predstave izvode u nekadašnjoj hali bioskopa ,,Toplica“. Da li zbog toga ja ali i moji sugrađani nemamo pravo na dobru predstavu? Da li zbog toga trebam da dam 100 evra samo za dolazak do prostorija Narodnog pozorišta u Beogradu? Da li je kultura namenjena određenim kastama, da li se uopšte nešto promenilo od doba starog Rima, koji je tada bio centar sveta po svim aspektima?

To su samo neka od pitanja koja su mi okupirala misli ovih dana, posebno ona o predstavi kao što je ,,Srpska Trilogija“. Imao sam eto ,,sreće“ da pogledam predstavu na drugom kanalu RTS-a, koja je bila uživo preneta sa scene Narodnog pozorišta iz Beograda. Predstava koja je prenela onaj deo ljudske priče, gde se statistika gubi i postaje jasna cena ljudskog života, predstava sa tako jakom i jasnom porukom koja me je naterala da ustanem i jakim aplauzom odam priznanje glumcima, reditelju, ma celoj ekipi koja je stojala iza nje ali i ljudima o kojima je govorila.

Predstava,Beograd
Foto Tanjug – Tanja Valić

Prošlo je bilo već nekoliko dana od izvođenja ,,Srpske Trilogije“, u glavi su mi se motale misli o herojima u čiju čast je i izvedena. Razmišljao sam o njima ail i o tome kako bi ta predstava trebala biti izvedena širom zemlje, makar u svim većim gradovima, od Subotice pa do  Vranja. Razloga je mnogo a najbitniji je da se tako prvo čuva sećanje na našu istoriju, a drugo da se makar malo uspori praženjenje južnog dela Srbije upravo sa poboljšavanje načina života kroz zapošljavanje ali i sa programima kulture koji su zastupljeni u našem glavnom gradu. Svakao da bi održavanjem predstave širom zemlje, na taj tačin odali veliko poštovanje herojima Prvog svetskog rata.

Iskreno se nadam da će uskoro doći do nekih promena, ako ništa drugo računam na solidarnost kod rukovodstva ljudi u nekom od Beogradskih pozorišta. Nadam se da će se setiti nas dole na jugu i obradovati nekim koncertom klasične muzike, pozorišnom predstavom ili da će konačno stići sredstva sa otvaranje 2D ali i 3D bioskopa.

Ostanite još malo i pročitajte:

  • Teoretski svi imaju pravo na sve, bla bla… (pričam iz ugla pravnika). U praksi, imamo pravo… da se slikamo sa onim što je na papiru. Zato u se i u svoje kljuse, nađeš način da zaobiđeš pravila. Poput, recimo, onih, SOPA, ACTA i sličnih. Možda ugođaj gledanja filma na računaru neće biti jednak onome kakav bi bio u bioskopu, ali šta da se radi, imamo torrete ili klipove na YouTube-u (na primer, vezano za film i pozorište, jer je post o tome). „Svi smo jednaki, samo su neki jednakiji od drugih“, je li…

    • Upravo tako. Licemernost ovog društva se upravo vidi sa donošenjem SOPA, ACTA zakona kao i centralizacije kulture.