Čežnja

Čežnja si ti, neutoljiva žeđ! Koliko god da te imam, dovoljno nije. Padam u mrak, pomračina me vuče, budi slutnju neku kao da me sila neka nevidljiva pritiska, sila koja mi zadaje bol u grudima, pri pomisli da moja nikada nisi ni bila.

Devojko pramenova crnih misli moje ka tebi lete, svakog dana, bude u meni neku setu, neke misli da smo mi na pogrešnom letu.

Čežnja si ti, ne mogu sa tobom, ne mogu bez tebe, postao sam zavistan, strujiš mi kroz vene,

osećam te pored sebe.

A ti se mi tako blizu, skoro pa da te mogu dotaći ali opet daleko, dovoljno da mi možeš pobeći,

nestati bez i jedne reči otići.

Čežnja si ti, moram to ovo reći, bez tebe, bez mene, život će i dalje teći, niko neće znati,

niko ništa neće reći o toj čežnji što me noću budi,

o toj seti zbog koje ludim, o toj ljubavi koja će da nam sudi.

Čežnja si ti, neutoljiva žeđ! Koliko god da te imam, dovoljno nije. Padam u mrak, pomračina me vuče, budi slutnju neku kao da me sila neka nevidljiva pritiska, sila koja mi zadaje bol u grudima, pri pomisli da moja nikada nisi ni bila.