Razorna dubina mraka

Prazna mračna soba, široka kao svemir ali opet tesna kao kutija, mrak je postajao sve teži i teži a tišina sve glasnija.

Misli razne su mi prolazile kroz glavu dok su se čuli otkucaji sekundare na starom satu, poneki lavež pasa se proneo kroz noć, nad usnulim gradom. Noć je bila pretopla, previše topla za moj ukus, kroz otvoreni prozor jedino što je ulazilo je mesečina koja se probijala kroz grane starog oraha.
Razmišljao sam o tome šta znači voleti, šta zapravo znači reč ,,ljubav“.

Da li voleti znači davati sebe, potpuno, bezuslovno, nesebično?
Puno pitanja je bilo u toj noći a odgovara nimalo.
Ali jedno pitanje me je baš mučilo.
Zašto neko ima potrebu da testira ljubav?
Nebitno da li je to ljubav među prijateljima, između brata i sestre, ljubav prema porodici, momka i devojke i itd.
Čemu to? Zašto se ne prepustiti i uživati, zašto tražiti problem gde ga nema?
Jednom sam čuo kako neko izgovara: ,,Gde nema svađe nema ni ljubavi“.
Da li je zapravo to tako?
Zašto bi neko bio sa nekim i po ceo dan svađao?
Pitao bih kreatora te misli u kom kontestu i o kakvom tipu svađe je ovde reč?
Kompleksne misli, teška pitanja u sitnim satima.
Sada se sve svelo na sećanja, dobra da me nasmeju loša da me rasplaču, stavljam ih na vagu merim, koliko ih ima više?
Dobrih ili loših?
Ili zar je uopšte bitno?
Naslušao sam se raznih pitanja, prolazio razne testove, život ume da bude baš komično mesto.
Jednom je jedna devojka pitala: ,,Da li me voliš?“
Ja sam rekao: ,,Da“
Rekla je: ,,Dokaži“
Pitao sam: ,,Kako?“
Ona je rekla: ,,Stavi ruku u vatru.“
Odgovorio sam: ,,Evo staviću obe. dovoljno?“

Ne razumem čemu takva pitanja? Zar male, one svakodnevne stvari više nisu dovoljne? Da li kako vreme prolazi zahtevi sve postaju veći i veći?
Pitanja tipa: ,,Da li bi me voleo ako bi mi izrasla grba pa na toj grbi izrasla još jedna i pritom pored svega toga da mi se pojavilo treće oko na sred čela?“.
Mislim stvarno!
Prizivanje mitskog stvorenja, genetske mutacije ili pak neke vrste humanoidnog vanzemaljca, šta, čemu? Da li to proverava da neko nije možda ,,plitak“?
Hm ,,plitak“,  koje zapravo tu ,,plitak“ onaj koji to pita posle par meseci, godina zajedničkog života ili onaj kome je to pitanje postavljeno? 
Onda odgovoriš sa ,,DA“ kao da izgovaraš sudbonosno ,,DA“ sa odjekom koji kao da se širi ogromnom praznom prostorijom.
Šta te dočeka?
Dočeka te povratni eho: ,,Dokaži..ži…ži..ii“.
Hm, to me je baš podsetilo na one Holivudske filmove u kojima tužilac jako udari rukom o sto uzvikujući ka optuženom: ,,DOkažii!!!“.
Stekao sam utisak da je to borba, pa ko pobedi, do kraja. 
Jedna strana napravi virus onda druga se bori da pobedi pa napravi antivirus koji bi poništio dejstvo virusa.
Ali šta ako jedna strana pravi i virus i antivirus?
Šta si ti u svemu tome, lutka, koja samo prima udarce dok se druga strana sama posvađa, sama i pomiri?
Nastaviće se …