Degradacija društva

Iskustvo je najbolja škola.
Do sada sam promenio nekoliko poslova koji su u principu različiti ali generalno ih povezuje samo reč ,,usluga”.
Ono što im je zapravo zajedničko je problem koji se ponavlja i ponavlja.

Sam posao, odnos između onog koji nudi i traži uslugu je krajnje čudan.
Nažalost tu je doprineo naš mentalitet, ekonomska situacija i poslednja uspešna desetogodišnja vladavina ,,Nejakih”.

Osvrnuo bih se na one ,,fakultetski obrazovane” za koje sam verovao da su to ljudi otvorenog uma, uzdignute svesti, da su oni  spremni da cene tuđ rad, tuđe znanje i da će za to , bez puno razmišljanja, platiti.
Nažalost oni su najviše i zakazali.
Kako ne cene i ne poštuju svoje zvanje, zašto bi cenili tuđe?
Primetio sam da što je određeno zanimanje manje popularno, odnosno što je određeni fakultet manje popularan to kompleksi više dolaze do izražaja.

Moje mišljenje je da nema manje ili više popularnih fakulteta, bitno je ostati u struci. Kod nas svi sve znaju ali niko ništa do kraja.
Kao recimo da doktor opšte prakse uči advokata kako se ono ili ovo radi u pravu i itd.
Puno je takvih primera.
Naravno svaka čast izuzecima!
Sada sve to stavite u ,,Poslovanje u Srbiji” i dobijete pravu avanturu u kojoj mogu da opstanu samo oni dovoljno hladne, mirne glave i dovoljno spremni na razne obrte.
Ljudi su to, moraš sa svima raditi sviđalo se to tebi ili ne, tako kažu.
I onda sam imao priliku da radim sa pravim srpskim domaćinom, neki iz grada bi rekli ,,seljakom”.
Sa njim ali i sličnih njemu je bilo vrlo lako i lepo raditi.
Naš razgovor je tekao ovako: ,,Bato ja sam zbog toga i toga tu interesuje me to i to, spreman sam da dobro platim ali hoću da bude sve dobro i do kraja odrađeno”. Nije bilo pitanja ,,šta bi bilo kad bi bilo” i itd.
fino, glatko, čisto.
Mislim da smo se svi previše zaleteli, okrenuli smo se ka tuđim kulturama koje su nam postale prihvatljiv način ponašanja. Samim tim smo zaboravili na ono što su nas učili naši preci, zaboravili smo na našu kulturu, običaje. Zaboravili smo na prave vrednosti koje nisu kao jednogodišnja moda, koja dođe i prođe. Na vrednosti koje traju vekovima.
I onda se pitamo zašto nam je ovako, zašto je ovako loše?